U početku je bilo neobično, ali sada više nikoga ne začuđuju vesti o odlascima poznatih imena iz sveta fudbala u Kinu. Jer najmnogoljudnija zemlja na svetu je sebi postavila mnoge ciljeve u vezi sa razvojem ekonomije, ali je ambicije proširila i na druge oblasti, pa se tako uveliko radi na tome da do 2050. Kina bude šampion sveta u fudbalu. Odlasci popularnih fudbalera i trenera na Daleki istok gde zarađuju velike sume novca su upravo sa tim u vezi. I fudbal je svakim danom sve popularniji, pa ne treba ni da nas čudi što ljudi sve više biraju da u svoje slobodno vreme uživaju kladeći se ili kockajući se onlajn zahvaljujući bet365 Kód Bonusu.

Kinezi i fudbal

Fudbal u Kini nikada nije uživao popularnost kakvu ima na tlu Evrope. Kada pomislite na Kinu i sport padne vam na pamet gimnastika, borilački sportovi, stoni tenis… Fudbal nikad.

Odjednom – popularni igrači kreću put Kine koja im nudi neverovatne novce. Rešili Kinezi da unaprede domaći fudbal, pa da budu i prvaci sveta. Nekima to zvuči smešno, ali oni se ne šale – imaju dugoročni plan popularizacije i razvoja fudbala, a prvi korak je dovođenje viđenijih fudbalera u kineske timove.

Si Đinping i strategija razvoja kineskog fudbala

Kineski timovi su i ranije bili otvoreni za strane igrače, ali tek sa dolaskom Si Đinpinga na mesto predsednika države počinju da dolaze viđeniji fudbaleri. Prvi čovek Kine, inače veliki ljubitelj fudbala, rešio je da Kinu odvede među osvajače svetskog fudbalskog prvenstva. Izneo je i desetogodišnji plan ulaganja u ovaj sport, kako od strane države, tako i od strane privatnih investitora. Predviđeno je i otvaranje 20 000 škola fudbala u periodu od 2015. do 2025, izgradnja 70 000 fudbalskih terena, uvođenje fudbala u škole – a sve u cilju da do 2050. Kina postane svetska sila u fudbalu.

Za ostvarenje ovog ambiciznog cilja potrebni su im iskusni i stručni ljudi kakve u domaćim redovima nemaju i zato dovode strane eksperte ne pitajući šta košta. Smatraju da se na duge staze isplati potrošiti sav taj novac na ljude koji će podići popularnost kineskog fudbala pa time privući i sponzore, i koji će svoje znanje preneti i na domaće igrače i trenere.

O kojim sumama novca je reč?

Sve vreme spominjemo velike sume novca, možda neko ne zna a pita se koliko velike.

Primera radi, Argentinac Karlos Tavez godišnje zarađuje 37 miliona dolara. Dakle, govorimo o desetinama miliona (da pređemo na evropsku valutu) evra.

Interesantno je da golmani nemaju šansu da odu u Kinu i zarade ove novce. Postoji regulativa koja brani dovođenje inostranih golmana. Ista regulativa takođe propisuje da ekipa može da ima četiri stranca, ne više. Cilj je da ne završe sa gomilom kineskih timova bez Kineza.

Da li će Kinezi ostvariti zacrtani cilj?

Mnogi uopšte ne sumnjaju da će strategija uroditi plodom. Svi koji su radili sa Kinezima se uglavnom slažu da kada oni nešto odluče, to i ostvare jer su sistematični i strpljivi. Resursa im ne manjka, tako da nije mali broj ljubitelja fudbala i profesionalaca koji smatraju da je ostvarenje cilja samo pitanje vremena.

Ima i onih koji ističu slabe tačke plana, na primer nedostatak lige za mlade igrače i trošenje previše novca na fudbalere i trenere koji su već pri kraju karijere. Ipak, za korigovanje strategije još nije kasno.

Živi bili pa videli, što kaže naš narod.