Da biste postali dobri u bilo čemu, pa i u sportu, morate da učite. Zapaženi fudbaler se ne postaje gledanjem utakmica, čitanjem članaka o fudbalu i treningom na svoju ruku. Potrebni su vam ljudi koji će vas do vrhunskog nivoa dovesti. I da počnete jako rano.

Zato su deca srećna i ponosna kad krenu u neku od škola fudbala pri fudbalskim klubovima, to je prvi korak ka mogućem uspehu.

Koji „fakulteti“ daju najbolje diplomce?

Ajaksova škola fudbala

Srećan je onaj ko u CV može da napiše da je diplomac Ajaksove škole fudbala.

Na Ajaksovoj fudbalskoj akademiji, po nekima najboljoj na svetu, nema predaha; na svakih par godina odatle moraju tri omladinca da odu u prvi tim.

Tamo rad sa osmogodišnjacima nije manje važan od rada sa fudbalerim iz prvog tima. Razvoj igrača se prati kontinuirano i veoma pažljivo kako bi se na kraju napravio adekvatan odabir onih koji će ići dalje. Njihov karakterističan stil igre je zasnovan na taktičkoj nadmoći, ofanzivi i dinamici (najkraće rečeno, inače se čitav tekst može napisati samo o Ajaksovoj filozofiji igranja fudbala).

Neka od imena iz Ajaksove fudbalske akademije su Klarens Sedorf, Johan Krojf, Patrik Klajvert, Frenk Rajkard.

Osim Ajaksa?

Mančester Junajted odavno u svet fudbala uvodi vrhunske igrače. Njihova škola fudbala je osnovana pre II svetskog rata i od tada „proizvodi“ vrsne igrače. Svi znaju za Dejvida Bekama.

Sporting iz Lisabona ne zaostaje za Mančester Junajtedom, kroz vrata njihove škole je izašao Kristijano Ronaldo za koga je čula i vaša baba koja živi u šumama Homoljskih planina i nema ni radio a kamo li televizor. Dobro, sigurno nemate takvu babu, ali da imate znala bi za Ronalda.

Real Madrid više kupuje igrače nego što ih gaji… Izvinjavamo se ako ova rečenica zvuči pogrešno, ali ne može se pričati o fudbalu a da bar nekad to ne zvuči kao da pričamo o robovlasništvu, pa i gore. Elem, La Fabrica mora biti na spisku najuspešnijih škola fudbala jer imena kao što su Borha Valero, Iker Kasiljas, Havijer Garsija, Huan Mata odatle dolaze.

Bajern iz Minhena je 1995. odlučio da se okrene mlađim igračima i uradio dobar posao. Ojačali su svoj tim i dali važne fudbalere reprezentaciji Nemačke. Tomas Miler, Bastijan Švajnštajger, Filip Lam, Toni Kros – osvajači Mundijala su to.

Barselona i njihova La Masija – dovoljno je reći da su 2012. čitavu prvu postavu La Lige činili fudbaleri izašli iz ove škole. I da je ona baba verovatno i za Lionela Mesija čula.

Šta je s nama?

Nije mali broj srpskih fudbalera koji igraju za velike evropske timove, što znači da i mi imamo kvalitetne škole fudbala. Tome u prilog govori i činjenica da junirska reprezentacija postiže zapažene rezultate.

Iz Partizanove kategorije mladih igrača su izašli Stevan Jovetić, Lazar Marković, Andrija Živković. Međutim, u odnosu na ranije pomenute evropske klubove, Partizan se više ističe kvantitetom nego kvalitetom – ti igrači nisu na nivou na kome su pojedini izašli iz evropskih klubova i nisu toliko poznati, ali ih je zato veliki broj i imaju uspešne karijere.

Crvena Zvezda je takođe poznata po dobrom radu sa mladim igračima, ali ipak nije blizu elitnim fudbalskim akademijama. Prošle godine su najavili ulaganje novca od plasmana u Ligu šampiona upravo u rad sa mladim talentima koji bi kasnije prešli u prvi tim i pomogli klubu u postizanju dobrih rezultata.

Stanje u Srbiji ćemo zapravo najkraće opisati čuvenim citatom iz popularne serije Černobilj: „Not great, not terrible“.