Već neko vreme se govori o izgradnji nacionalnog stadiona u Srbiji a priče prate mnoge polemike i nagađanja. Jedan deo diskusija je čisto političke prirode i mada nam je teško da u to pitanje ne zalazimo, pokušaćemo da te dve teme razdvojimo koliko god je moguće.
Velika obećanja
Poznato je da ljubitelji fudbala u Srbiji predugo čekaju na neki zaista dobar razlog za radost i slavlje. Nakon svakog razočaranja se uzdamo u neki sledeći put, čekamo neku drugu priliku, tražimo razlog da verujemo u pomak. Neki nadu vide u najavljenoj izgradnji nacionalnog stadiona. Da li je to realan razlog za očekivanje boljih dana ili hvatanje davljenika za slamku?
Najave su pune velikih ideja, a jedna od njih je kandidatura za velika takmičenja kao što su Evropsko prvenstvo, Liga šampiona i Liga Evrope. Zato je predviđeno da stadion ima preko 60 000 mesta. Pitanja koja se najpre nameću se tiču novca i mogućnosti da se kroz funkcionisanje stadiona uloženo vrati u kasu.
Jednačina sa previše nepoznatih
Bivši gradonačelnih Beograda Siniša Mali je svojevremeno, najavljujući ovaj projekat, napravio poređenje sa Rusijom i tamošnjim građenjem stadiona za Svetsko prvenstvo. Rusima to ulaganje jeste donelo koristi, međutim postavlja se pitanje o opravdanosti očekivanja da i u Srbiji bude isto tako. Ima i zemalja u kojima stadioni na kojima su igrane utakmice Svetskog prvenstva sada jedva da ičemu služe, na primer Brazil; ko i na osnovu čega nama može garantovati da će situacija biti drugačija? Uzimajući u obzir aktuelnu situaciju – nema osnova. Pune tribine na srpskom stadionu sa 60 000 mesta ne deluju realno, a upravo je to neophodno da bi se projekat isplatio. U Srbiji se retko viđaju pune tribine i na manjim stadionima kojima sada raspolažemo tako da je za popunjavanje famoznog nacionalnog stadiona potrebno zaista mnogo rada i posvećenosti kako bi se tako nešto postiglo vremenom.
Istina, utakmice Lige šampiona, Lige Evrope i EP bi mogle da okupe više desetina hiljada ljudi, ali kandidatura za događaje tog kalibra nije jednostavna jer zahteva ispunjavaje niza uslova koje FIFA i UEFA postavljaju, što naravno dalje zahteva ogromne sume novca. U medijima su spominjane razne cifre, sve visoke ako se uzme u obzir da Srbija nije baš bogata zemlja, a opet, čini se, nedovoljne za stadion koji bi ispunjavao zahteve jer većinu zemalja su takvi stadioni koštali mnogo više, između 40 i 50 miliona evra. Da li Srbija može projekat tog nivoa da realizuje za manje?
Još mnogo je pitanja, a malo jasnih odgovora. Ipak, početak radova na izgradnji stadiona sa pratećim objektima je najavljen za sledeću godinu na 430 hektara poljoprivrednog zemljišta u Surčinu koje je pripadalo PKB-u, a najavljeni troškovi su od početnih 150 miliona spali na 50 do 70 miliona evra. Da li će projekat zaista doneti nešto dobro Srbiji i srpskom fudbalu? Malo verovatno.