Kladionice u 21 veku doživljavaju veliku ekspanziju. Čini se da ih nikada nije bilo više. Na svakom drugom ćošku bilo kog grada, mesta pa i sela mogu se videti blještavi natpisi i reklame raznoraznih kladionica. Postavlja se pitanje, da li je to zaista tako unosan posao, a zarada zagarantovana? Očigledno je da jeste. Kladionice su skoro uvek, izuzmemo li izuzetke, u velikom dobitku. Kvote koje odredjuju Bukmejkeri (bookmakers), inače veoma dobri poznavaoci sportskih prilika, su uvek izdvojene tako da je rizik smanjen na minimum. Kvote su izvagane tako da se kladionica ne želi nadati kiksu favorizovanih ekipa, već želi zaraditi u svakom slučaju bez obzira na ishod meča. Naravno zarada je uvek veća kada u odredjenom kolu većina favorita ne ostvari pobedu. Za razliku od kladioničara koji se moraju odlučiti za jedan ili dva od ponudjena tri ishoda i tako pokušaju zaraditi, kladionica zaradjuje na sva trii ishoda neke utakmice. Ljudi koji odredjuju kvote za kladionice nikada ne nude realne kvote, već uvek nekoliko procenata ispod realnog koeficijenta koji bi delio moguće ishode na jednake delove. Tako da je kladionica uvek i na skoro svim sportskim dogadjajima u manjem ili većem plusu. To što kladionice rade je u najmanju ruku nepošteno, naročito domaće lokalne kladionice koje idu sa kvotama ispod svake granice. Recimo da je kvota na ishod neke utakmice izjednačenih ekipa koje imaju obe po 50% šansi za pobedu 2,00. Kladionice za takve mečeve nude kvote po 1,90, dok domaće lokalne kladionice i po 1,85. Dakle 1,15 u svakom slučaju ostaje zasigurana zarada kladionice ko kog da pobedi na tom meču (takve kvote obično vidjamo u kup takmičenjima za igru prolaz). Predpostavimo da je 100 kladioničara uplatilo po 1000 dinara na singl igru da će u Engleskoj premier ligi pasti manje golova od ponudjene granice, a drugih 100 kladioničara da će pasti više golova od ponudjene granice (22,5 golova na svim mečevima). Ukupna uplata koju je kladionica primila za tu igru je 200 hiljada dinara. Samo polovina kladioničara će podići uplatu i oni će podići ukupno 185 hiljada dinara, jer su kvote za tu igru podeljene na po 1,85. Ostatak od 15 hiljada dinara u ovom slučaju ostaje kladionici. Bukmejkeri (bookmakers) nude kvote koje su jednako prilačne onim kladioničarima koji igraju na favorite i onima koji žele da jure iznenadjenja. Ponudjene kvote neodražavaju pravu verovatnoću odredjenog ishoda, već im je zadatak da stave kladioničara u dvoumljenje. Tako da u poslednje vreme sve više vidimo da su favoriti precenjeni stavljanjem minimalnih nerealnih koeficijenata od strane kladionica kako bi se maksimalno smanjio broj uplata, a samim tim i isplata na odredjeni ishod. Tako da kladionice ne zaradjuju na gubitnicima,već na pobednicima, jer su njima upravo prodali niže koeficijente od realnih.